Старо воће Србије

Машинска техничка школа "14.октобар" Краљево

У правом тренутку, на правом месту за ендемите

Big picture

Старе сорте воћа

Србија је изузетно богата великим бројем старих, аутохтоних сорти воћа које су се гајиле на нашем подручју, а које нестају.

Старе сорте још увек се могу наћи на сеоским домаћинствима, али их нема у продавницама и маркетима , а ретко се могу наћи и на пијаци.

Ове, сада већ ретке сорте које се називају аутохтоне сорте воћа су углавном непознатог порекла и током претходног периода су донете на наше подручје где су се прилагодиле условима живота и опстанка.

Оно што треба да нам буде важно је да очувам ове сорте воћа, да оне наставе да живе заједно са нама и будућим генерацијама. Већина ових старијих сорти воћа не захтевају пуно заштите и хемијских третмана, отпорније су, а самим тим и здравије.

Интересовање за старе сорте воћа влада свуда у свету, посебно што се многе од њих могу гајити у интегралној и органској производњи. У заштити генетичких ресурса воћака дуго се ради у многим земљама, посебно у Француској и Немачкој, где носе епитет "националног блага", попут језика и писма.

Радионица за ученике

Monday, Oct. 25th, 9pm

Mašinsko-tehnička škola "14.oktobar", Kraljevo, Serbia

Kraljevo

За заинтересоване ученике наше школе организовали смо радионицу на којој су имали прилику да се упознају са ендемским врстама у Србији и старим сортама воћа.

Циљ радионице

  • Упознавање ученика са ендемским врстама биљака на нашем подручју.
  • Упознавање ученика са аутохтоним сортама воћа у Србији и значају њиховог очувања.
  • Мотивисање ученика за израду истраживачких задатака.
Током радионице ученици су упознати са аутохтоним сортама воћа са подручја Србије углавном јабука и крушака којима прети нестајање.

Разговарали смо о томе да је Србија изузетно богата великим бројем старих, аутохтоних сорти воћа најразноврснијих облика, боја, укуса и мириса, које су се гајиле на нашем подручју стотинама година уназад, а које данас нестају без повратка готово незабележене.

Многе сорте су се адаптирале на наше услове и стекле нове особине , а неке су остале и непромењене, мада има и оних које су настале на нашем подручју.

Ученици су наводили примере из свог окружења где су старе сорте сачуване, како их власници одржавају и зашта користе.

Задаци за ученике

Током радионице ученици су, на основу израженог интересовања подељени у групе при чему су добили истраживачке и креативне задатке.

Теме истраживачких задатака:

1.Претраживањем интернета пронаћи информације о аутохтоних сортама воћа и направити текст за сајт.

2. Истражити старе сорте јабука и направити мапу ума или постер.

3. Истражити старе сорте крушака и направити мапу ума или постер.

4. Нацртати цртеж воћа.

5. Посетити пијац и фотографисати старе сорте воћа.

6. Обићи продавнице и маркете у свом крају и фотографисати сорте воћа.

7. У свом окружењу пронаћи стару сорту воћа, фотографисати је и сазнати која је сорта.

8. Симболика јабуке у нашој традицији.

9. Јабука у књижевности.

10. Воће као лек.

Информације о аутохтоним сортама воћа

Институт за воћарство из Чачка у свом истраживачком раду истраживао је аутохтони генотипови старих сорти воћа на територији Србије

Свесни да су ове сорте воћа значајно национално и природно богатство, стручњаци Института за воћарство Чачак, у оквиру пројекта "Инвентаризација, колекционисање, евалуација и очување аутохтоних генотипова јабучастих и коштичавих врста воћака у Републици Србији у циљу одрживог коришћења генетичких ресурса", у протеклих неколико година лоцирали су и пописали око 60 аутохтоних генотипова. Највише на простору југозападне Србије.

Током овог истраживања лоцирали су и пописали 17 аутохтоних генотипова јабуке, 17 крушке, 14 шљиве и десет вишње.

Лоцирање и пописивање аутохтоних генотипова рађено је на подручју Ваљева, Краљева, Крушевца, Лесковца, Новог Пазара, Ужица, Чачка, Аранђеловца, Ариља, Горњег Милановца, Ивањице и Лучана.


Аутохтоне сорте воћа су непознатог порекла. Претпоставља се да су донете у некој од бројних миграција становништва током историје. Многе сорте су се адаптирале на наше услове и стекле нове особине у односу на своје исходне сорте, а неке су остале и непромењене. Сматра се да су многе сорте воћа и настале на нашим просторима (нпр. шљива Црвена ранка, шљива Драгачевка, итд).


Аутохтоне сорте јабуке: петровача, памуклија, ружица, шарунка, фунтача, масњача, девојачка црвенка, крстовача, шимширка, овчији нос, слаткара, преспанка, тетовка, кожара, будимка, ђулица, ребрача, сенабија, колачара и друге.


Аутохтоне сорте крушке: јагодарка, видовача, илињача, петровчица, мирисавка, лубеничарка, сијерак, медунак, стамболка, округлица, месњача, јарац, такиша, караманка, базва, јерибасма, калуђерка, тепавац, михољача, зимњача, лончара, овчара, кантаруша и туршијара.


Аутохтоне сорте шљиве: црвена ранка, пожегача, белошљива, округлица, црвени пискавац, горчивка, говеђача, тургуља, панађурка, моравка, бардаклија, пандара.

Big picture
S kolena na koleno - Staro i nestalo voće Srbije
Попис воћа из 1876. године наводи да су најчешће гајене сорте у 19. веку јабуке петровача, илињача, заквача, кисељача, памуклија, слаткача, ђулабија и шећерлија. Литература казује и да је у 13. веку архиепископ Данило садио крушке при манастирским имањима, а посебно слађе сорте као што је медунац. Шљиве се гаје интензивно од краја 18. века, а најпознатије старе сорте су црвена ранка, пожегача, метлаш, пискор, волујача…

Зашто треба сачувати старе сорте воћа

Осим што су културно наслеђе старе сорте воћа отпорне су на болести, а оно што је посебно важно - не морају да се прскају.

Дају богат род, погодне су за органску производњу, а тако добијамо воће које је еколошки произведено и није уопште или је у мањој мери прскано.

Циљ садње и гајења старих сорти воћа је очување аутохтоних сорти које има значајан утицаја и на многе остале биљне и животињске врсте. Ова садња значајна је и у еколошком смислу због смањења загађивања околине.

Мисли здраво и гаји за себе и друге


Истраживања су показала да свакодневно конзумирање воћа значајно умањује ризик од многих болести. Пре свега штите од рака, али су добре и за превенцију болести срца и коронарног сустава. Добре су и за пробаву. Имајте у виду да се многи корисни састојци воћа налазе у кори, па је није препоручљиво гулити пре конзумирања. С друге стране, конзумирање семенки није препоручљиво.


Најздравије су, управо, старе отпорне сорте, које се саме бране од штеточина и непогода, не захтевајући никакво третирање хемијом.


Јабука је једна од најздравијих биљака на свету. Због своје ниске енергетске вредности погодна је и за дијеталну исхрану. Богата је витаминима, минералима и многим другим корисним материјама као што су: беланчевине, биљна влакна, биљне масти, витамини (А, Б, Ц), гвожђе, етерична уља, калијум, калцијум, каротин, магнезијум, натријум, олиго елементи, органске киселине, пектин, протеини, сумпор, флуор, фосфор, хлор, целулоза, угљени хидрати, шећер (фруктоза и глукоза).

Једна од најважнијих здравствених благодети јабука је њен утицај на срце. Влакна којима јабука обилује снижавају ниво лошег холестерола чиме се смањује ризик од срчаних обољења. Штавише, јабуке спречавају закрчење артерија, и тако се смањује ризик од срчаног удара. Ово сочно воће утиче повољно на здравље јетре и помаже јој да се ослободи токсина.


Крушка садржи све витамине који су неопходни организму: А, Б1, Б2, Е, П, ПП, С. Ови витамини су одговорни за исхрану коже, ноктију и косе, емоционалну стабилност, интелект и, наравно, имунитет. Фолна киселина коју садрже крушке ће вас развеселити боље од било којег стимулационог напитка и нормализовати ваш притисак. Влакна, која се у великим количинама налазе у крушкама, нормализују варење и убрзавају метаболизам, што позитивно утиче на фигуру. Поред тога, крушка не садржи много калорија. Сви који желе да спрече остеопорзу и анемију треба чешће да једу крушке. У односу на друго воће садрже веће количине калцијума и гвожђа па се посебно препоручују деци и младима у развоју, трудницама и женама у постменопаузи.

Свака сорта је имала своју намену: илињача и колачара су јабуке од којих су се правиле најбоље пите; јабуку слаткачу је красио велики проценат шећера, због чега су је највише волела деца; крушка лубеничарка јела се одмах – није се могла дуго чувати; крушка такуша је служила за сушење, а лончара је била најукуснија печена.

Водњика

Драганова бака је и за ову зиму припремила Водњику. Каже да ће бити спремна за пиће половином новембра.
Big picture
Водњика или веновача један је од традицоналних старословенских и домаћих напитака у Србији, који је коришћен у исхрани и као окрепљујући напитак, који подиже имунитет организма, јер у себи има доста ензима, витамина и минерала.

У народној медицини водњика се примењује као лековито средство:

  • код проблема са мокрењем,
  • код поремећаја пробаве ,
  • за искашљавање
  • за убрзавање метаболизма код оних који су на дијети,

Занимљиво је и да спада међу најбоље домаће лекове против мамурлука, јер како кажу у народу „клин се клином избија”. „Они који су је пробали тврде да после једне шоље водњике мамурлук буде као руком однесен.

Водњика се припрема од воде, меда или жутог шећера и више врста различитог воћа.

Драганова бака је ове године прави од:

  • Крушке Оскоруше
  • Дивљих јабука
  • Шипурак
  • Клека
  • Глогиња
  • Трњина

Рецепт драганове баке је да се на 1 кг воћа дода се 2,5 литара воде и мало меда. Све је ставила у буре покрила крпом. Каже да Водњику треба оставити да огрезне и одстоји бар 40 дан. Такође каже да њена Водњика није слатка, већ има резак укус, па је пре пића треба мало засладити медом.

Постоји правило да колико се Водњике узме из бурета толико се воде дода у буре, тако да може да траје и пије се током целе зиме.



Обилазак продавница и супер маркета

Група ученика је обишла продавнице и маркете на градском подручју у потрази за аутохтоним сортама воћа. Фотографисали су воће, али нису успели да утврде да ли има аутохтоних врста, јер уз воћке стоје натписи, али саме воћке изгледају другачије, па претпостављају да су то неке нове сорте које воде порекло од аутохтоних и да су добијене укрштањем и калемљењем у скорије време.

Обилазак пијаце у Краљеву

Група ученика у потрази за аутохтоним сортама воћа обишла је градску пијацу. Како је време бербе брања воћа имали су среће и на импровизованим тезгама пронашли неколико ретких сорти воћа.

Слике старих стабала воћа

Сви можемо да се сетимо неког старог стабла јабуке или крушке које рађа.


Овај задатак је рађен индивидуално. Ученици су у свом окружењу истраживали да ли постоје стара аутохтона стабла воћа. Том приликом су се распитивали које су сорте и колико су стара.

Big picture

Симболика јабуке у нашој традицији

  • Јабуко моја", говориле су из милоште наше баке.
  • При рођењу детета говорило се „родила сина ко јабуку", „лепа ко румена јабука".
  • Јабука симболизује љубав, даје се вољеној особи као израз љубави и нежности.
  • Јабука се дарује уз жељу за добро здравље, али и као залог љубави.
  • Зелена јабука је метафора за незрелу девојку, а златна за особу непроцењиве вредности.

Девојка удавача је зрела/незрела јабука, што симболизује спремност/неспремност девојке за удају. Израз зелена јабука означава недорасле, незреле момака или девојку за женидбу/удају, а златна јабука у примеру:


  • Пала ми златна јабука у крило значи „оженио сам се добром девојком“.
  • Јабука често спомиње у сватовским песмама и обредима..."Гађа кроз прстен јабуку".

У току обреда свадбе „гађа се кроз прстен јабука“; јабука на свадбарском барјаку представља симбол плодности, а у церемонијалу „свадбарске софре“ помињу се деверска, кумовска и старојкова јабука. У јабуку положену на софру забада се новац као дар невести.


  • Славље поводом рођења и даривање детета прати кићење јабуке, тако што се у јабуку забада новац, са жељом за здрављем и материјалним благостањем детета.


  • На прагматичком, пословном плану свакодневног живота јабука је симбол ризичности у неком послу, па израз кисела јабука значи ризик, а загристи (у) (киселу) јабуку значи „упустити се у неки тежак, обиман, ризичан посао.



Јабука у српској култури симболизује „здравље“ и „младост“. Каже се: „И родила ка јабуку сина.“

Воће у књижевности

Старе сорте воћа, поврћа и житарица имале су изузетан значај: опеване су у песмама, посвећене су им приче, осликане су на сликама и употребним предметима.


Народна песма Зидање Скадра

„Имао сам од злата јабуку, па ми данас паде у Бојану.“


Народна песма Поред расла ружа и виојла

„Снахо моја, од злата јабуко“


Народна песма, Ропство Јанковић Стојана

Ој Стојане, јабуко од злата...


Његошеви стихови

„Сњежана јој прса кругла, а стрецају светим пламом,

дв’је слонове јабучице на њи дубе слатким мамом“;

Играм јој се јабукама – два свијета срећна важе.


Јабука

Јабучице црвена, на високој грани,

Хајде, хајде, јабуко, дај на земљу падни!

Ти висока, мала ја, зар то није шала?

А да дуне ветрић сад, ја бих тебе брала!

Ј.Ј.Змај


Јабука

На брду је расло дрво. На њему је висила румена јабука. Наишао је лопов. Попео се на дрво и кад је хтео да дохвати јабуку, грана се затресла и јабука је рекла: "Нисам ја за тебе".
Откинула се, пала на земљу и почела да се котрља низ брдо. С пропланка су јабуку видели чобани. -Гле лепе јабуке! Настала је свађа око тога ко ју је први угледао. Сви потрчаше према њој. А јабука рече: "Нисам за вас".
Скрене нагло и откотрља се даље. Котрљала се тако јабука, котрљала и нишла на два путника. Видели је и један и други , и помислили: «Лепе ли јабуке! Узећу је, али да не види мој сапутник»! А јабука рече: "Нисам за вас".
Скрене и откотрља се даље преко ливаде. На ливади је спавао дечак, а девојчица је седела поред њега. Угледала је јабуку и рекла:
«О, дивне ли јабуке! Пробудићу брата, па ћемо је заједно појести». А јабука се насмешила: "Ја сам за вас". И докотрља се девојчици у крило.

Драган Лукић


ДУЊА И ЈАБУКЕ
Народна песма

Расла дуња, расла дуња,
дуња и јабука,
дуња и јабука.

Дуња баца, дуња баца
мирис на све стране,
мирис на све стране.

А јабука, а јабука
гране у висине,
а јабука гране у висине.

Не чудим се, не чудим се
дуње и јабуке,
дуње и јабуке.

Већ се чудим, милом драгом,
што се на ме наљутио,
на ме наљутио.

Ако сам га, погледала,
нисам севдисала,
срцем севдисала.

Моје срце, моје срце
сваког не севдише,
сваког не севдише.

Већ севдише, већ севдише,
јединца ју мајке,
већ севдише јединца ју мајке.

Serbian Folk Song - Dunje i jabuke (A Capella)

Радионица - Веб алат за постере

За ученике је организована радионица на којој су добили упутство за коришћење алата за прављење дигиталних објава и постера.

Постери

Радови ученика настали током радионице.

Имали су задатак да претраживањем интернета прикупе информације и фотографије и направе постере преко Веб алата на теме аутохтоних сорта воћа.

Big picture
Big picture

Светски дан хране и дан јабука

Током реализације активности везаних за истраживања о аутохтоним сортама воћа ученици су дошли на идеју да симболично делећи јабуке за ужину обележе и дан здраве хране.

Цртање воћа помоћу технологија

Користећи електронску таблу за цртање ученици су направили цртеже воћа, али не само то, искористили су могућности графичке табле и направили видео снимке поступка израде цртежа.

Видео снимци поступка цртања

Voce 1
Voce 2
Voce 3
Voce 4
Video 5