Вода
Светски дан воде
Агрегатна стања воде
Вода се у природи налази у три стања: чврстом, течном и гасовитом.
Може да прелази из једног облика у други, односно из једног стања у друго.Чврсто стање воде назива се лед.
Претварање воде у лед назива се мржњење.
Слаткa водa мрзнe на 00 C , а морскa oбичнo нa -1.90 C због присуства соли.
- Вода у залеђеном стању има већу запремину од воде у течном стању, т.ј. она се шири када се леди.
Лед је лакши од воде, па се стога налази на њеној површини.
Лед је шупљикав, има мехуриће ваздуха, па је добар изолатор. Штити од промене температуре.
Запремина воде
Вода има сталну запремину, која не може да се промени кад је у течном стању, што значи да се не може сабити.
Положај горње површине
Кретање воде
Вода се креће одозго на доле, или са веће висине на мању.
Понашање воде при загревању
Већина материјала се при загревању шири. Изузетак је вода:
ако се загрева од 00 C до 40 C њена запремина опада, а при
загревању преко 40 C запремина воде се повећава.
Густина воде је највећа на 40C. Ова појава је од великог значаја за живот биљака и животиња у води
Притисак у води
Спољашњи притисак који делује на затворене течности
( воду)преноси се подједнако у свим правцима.
– ПАСКАЛОВ ЗАКОН
Хидраулична машина
Паскал је извео оглед помоћу суда са два клипа. Један од њих имао је 100 пута већу додирну површину са течношћу, односно толико пута већу површину попречног пресека од другог. Када се на мањи клип делује неком силом надоле, већи клип се помера нагоре Да би се већи клип задржао на њега се мора деловати 100 пута већом силом, јер је толико пута већа његова површина.
Хидраулична дизалица
Хидраулична дизалица је, као што јој само име каже, намењена дизању терета.
Користи се у аутомеханичарским радионицама.
Хидростатички притисак
Хидростатички притисак настаје због тежине саме течности ( воде).
Он зависи од густине течности и висине стуба течности.
Хидростатички притисак не зависи од облика суда
нити од масе течности (воде) у суду.
Хидростатичким парадоксом се може објаснити понашање спојених судова. Када се вода сипа у један од судова на слици она прелази у све судове док слободне површине у њима не буду у истој хоризонталној равни.
Ова појава је позната под називом закон спојених судова.