ЕНЕРГИЈА

АЛТЕРНАТИВНИ ИЗВОРИ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ

О алтернативним изворима енергије

Алтернативни извори енергије представљају трајне енергетске изворе, чије се резерве стално обнављају. Иако су обновљиви, алтернативни извори енергије се користе у мањој мери. Развој ових извора енергије је важан зато што необновљивих извора енергије је све мање, а потреба за електричном енергијом стално расте. Алтернативни извори енергије имају важну улогу у смањењу емисије CO2 у атмосфери и заштити животне средине.

Енергија Сунца

Сва енергија на Земљи потиче од зрачења Сунца. Она настаје као последица термонуклеарне реакције унутар Сунца, која се на Земљу преноси у виду светлости и топлоте. Сунце, као извор енергије, утиче на појаву ветра, на кретање воде, а утиче и на процес стварања фосилних горива.

За добијање електричне енергије путем Сунчеве енергије користе се соларне термоелектране и соларне електране са фотонапонским ћелијама.

Соларне термоелектране су извори електричне енeргије и добијени претварањем Сунчеве енeрегије у топлотну. Ове термоелектране се састоје од огледала и резервоара за воду, која се загрева и тако загрејана пролази кроз парне турбине. Огледала служе за усмеравање Сунчеве светлости на цеви, које се налазе испод средишње тачке огледала. Сталним загревањем вода се претвара у водену пару, која се цевима доводи до турбина које покрећу ротор генератора који производи електричну енергију.

Код соларних елeктрана са фотонапонским ћелијама Сунчеви зраци падају на фотонапонске ћелије, које директно претварају Сунчеву енргију у електричну.

Недостаци соларне енергије су варирање сунчеве светлости:

1. дневно - у току једног дана;

2. годишње - у зависности од годишњег доба;

3. географско - у зависности од географског подручја.

Енергија ветра


Ветар је хоризонтално струјање ваздушних маса настало услед разлике температуре, односно просторне разлике ваздушном притиску. Претварање енергије ветра у електичну енергију врши се помоћу ветрогенератора. Ветрогенератор претвара кинетичку енергију ветра помоћу лопатица ротора, преносног механизма и електрогенератора у електричну енергију. Енергија добијена из ветра зависи од средње брзине ветра. Ветрогенератор не може да трансформише целокупну кинетичку енергију ветра који струји кроз површину коју обухватају краци ротора. Модерни ветрогенератори почињу да производе електричну енергију већ при брзини ветра од 3 m/s, а заустављају се из безбедносних разлога при брзини од 25 m/s.

За снабдевање електричном енергијом, користи се више повезаних ветроелектрана које се називају фарме ветрова.

Недостаци овакве производње електричне енергије су то да производња зависи од временских услова.

У Србији најпогоднјије поднебље за изградњу аероелектрана је Војводина.

Big image
Windturbine animation

Геотермална енергија

Геотермална енергија се односи на топлоту Земљине унутрашњости која у самом средишту износи између 4000 и 7000 степени Целзијусових, што је отприлике једнако температури на површини Сунца.

Врела вода и водена пара из Земље користи се за покретање генератора.

Принцип рада је једноставан: хладна вода упумпава се на вруће гранитне стене које се налазе близу површине, а вани излази врућа пара на изнад 200 °C и под високим притиском, та пара покреће генераторе.

Коришћење геотермалне енергије је економски и енергетски најефикаснији систем за грејање и хлађење простора.

Топлотна енергија може да се узме из подземних вода које имају температуру око 14°C током целе године.

Предности оваквог система за грејање и хлађење су следеће:

Преко 70 % енергије потребне за грејање простора добија се из подземне воде бесплатно у току целог века експлоатације топлотне пумпе.

Big image

Енергија биомасе

Биомаса је обновљиви извор енергије који се добија од биљака или делова биљака као што су дрво, слама, стабљике житарица, љуштуре итд. За разлику од фосилних горива, сагоревањем биомасе се не повећава количина CO2 у атмосфери, те се самим тим остварује позитиван утицај на животну средину.


Биомаса се често назива угљенично неутрално гориво, али оно ипак може допринети глобалном загревању. То се догађа кад се поремети равнотежа сечења и сађења дрвећа, на пример код крчења шума или урбанизације зелених површина. Када се биомаса користи као гориво уместо фосилних горива оно испушта једнаку количину угљен диоксида у атмосферу. Угљеник из биомасе који сачињава отприлике педесет посто њене масе је већ део атмосферског угленичног круга. Биомаса апсорбује угљен диоксид током свог животног циклуса те га испушта натраг у атмосферу кад се користи за добивање енергије. Код фосилних горива је то другачије јер се код њих угљеник издваја из дуготрајних спремника, у којем би иначе био заувек заробљен, и испушта у атмосферу.

Big image

Енергија таласа

Енергија таласа (механичка енергија) је енергија која постоји у кретању таласа у океану, а кретање таласа узрокује дување ветрова по површини океана. Стални ветрови узрокују сталне таласе на одређеним подручјима и то су места на којима је могуће искоришћавање њихове енергије за покретање турбина.

Big image

Енергија плиме и осеке

Енергија плиме и осеке долази од гравитационих сила Сунца и Месеца. Иако је искоришћеност мала, потенцијал оваквог начина добијања енергије није мали.

Та енергија се може добијати на местима где је разлика између плиме и осеке већа

од 10 метара.

Принцип је веома је сличан принципу хидроелектране. На улазу у неки залив постави се брана и кад се ниво воде подигне пропушта се преко турбине у залив. Кад се заљив напуни брана се затвара и чека се да ниво воде падне. Тад се вода по истом принципу пропушта ван залива.

Недостатак оваквог искоришћавања енергије плиме и осеке су несталност и мали број места погодних за искориштавање таквог облика енергије.

Најпознатија је електрана на ушћу реке Ранце у Француској изграђена 1960-их која још увек ради.

Big image
Obnovljivi izvori energije - animacije